Анксиозни поремећаји се не јављају без разлога. Њихов настанак је најчешће резултат сложене интеракције генетских, биолошких, психолошких и социјалних фактора. Људи који имају чланове породице са историјом анксиозности могу имати већи ризик од развоја сличних поремећаја, што указује на могућу генетску компоненту.
Такође, хемијска неравнотежа у мозгу, посебно када су у питању неуротрансмитери попут серотонина и допамина, може допринети појави симптома анксиозности. Психолошки фактори као што су трауме у детињству, насиље, губитак ближњих или дуготрајан стрес могу значајно утицати на ментално здравље.
Осим тога, социјални фактори као што су несигурни животни услови, проблеми на послу или у породици, такође могу бити окидачи. Разумевање ових фактора је кључно за адекватан приступ лечењу и подршци особама које се суочавају са анксиозним поремећајима.